Ljubav Quotes

“Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikada više. Nikada: jedina konačnost. Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim, mirišem. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema.”
― Mesa Selimovic

“Ta i ta devojka, recimo, kao i svi drugi, ima svog idealnog muškarca; samo, nevolja je ta što ona živi u Rumuniji, a on je Eskim. Koje su šanse da se sretnu? A znali bi, sve bi im bilo jasno kad bi se samo sreli...ali se naprosto neće sresti. Njihovi životi postaće ljubavno promašeni. A kad promašiš ljubav, šta onda uopšte možeš da pogodiš?”
― Marko Šelić, Zajedno sami

“Ne ljubi manje koji mnogo ćuti,
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini”
― Tin Ujević

“PREDOSEĆANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.”
― Desanka Maksimović

“Sve uspomene sa kaputa stresi, samo budi to što jesi, tu gde si, šta god da se desi ti budi ok. I nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga voliš, a mrziš; kad mrziš, a voliš i lomiš se da izdrziš. Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene, moja lutanja, maštanja i sanjanja, i znati da ih prati. I ko zna, možda jednom nađeš me - tamo gde prestajem ja gde počinješ ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi. Ali srešćeš samo stranca, slučajnog prolaznika i pogled leden,
iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe. (Jedan)”
― Marko Šelić

“Snovi su se raspršili, ostala je gola, opora realnost. Ipak, osjećam da bez obzira gdje sada bio, šta radio, bio pijan ili trijezan, pričljiv ili šutljiv, misliš isto što i ja - da na kraju svijeta, u beskraju svemira, postojimo samo nas dvoje, da smo nas dvoje zapravo cio jedan kosmos. Tako će i ostati.”
― Nura Bazdulj-Hubijar, Doba nevinosti

“Je li ovo ljubav, ili bolna jedna potreba da ljubim?”
― Jovan Dučić

“Ljubav se ne odaje. To je tajna koju dvoje moraju osjetiti.”
― Enver Čolaković, Legenda o Ali-paši

“Takva je ljubav.
Ona može da uništi čoveka, i nanovo ga podigne i preporodi. Danas može da voli mene, sutra tebe, a već sutra uveče nekog stranca, toliko je nestalna. Ali može i da bude čvrsta kao nesalomljiv pečat, može neugasivo da plamti do samrtnog časa.”
― Knut Hamsun, Victoria

“Prazne ruke prazno srce pusta sena. I nema mene al' ima ljubavi moje.”
― Branko Miljković

“Pa u tome i jeste sve - vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svijet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigdje. A nisi nigdje ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“A pošto su to deca, pričaj im o bitkama
i kraljevima, đavolima, slonovima i
anđelima, ali ne zaboravi da im pričaš
o ljubavi i sličnim stvarima.

(epigraf, Radjard Kipling - Životna smetnja)”
― Mathias Énard, Parle-leur de batailles, de rois et d'éléphants

“Braćo, ne bojte se grijeha ljudskog, volite čovjeka i u njegovu grijehu jer ta je ljubav slična božanskoj ljubavi i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sva stvorenja Božja, i cjelinu i svako zrnce pijeska. Volite svaki listak, svaku zraku Božju. Volite životinje, volite biljke, volite svaku stvar. Budeš li volio svaku stvar, spoznat ćeš i tajnu Božju u stvarima. A kad je jednom spoznaš, upoznavat ćeš je neprestano, svakog dana, sve bolje i bolje. Najposlije ćeš zavoljeti cijeli svijet sveobuhvatnom, svemirskom ljubavlju. (...)
Pred gdjekojom mišlju staneš u nedoumici, pogotovo kad vidiš grijehe ljudske, pa se pitaš: "Da se poslužim silom ili poniznom ljubavlju?" Uvijek se radije odluči za "poniznu ljubav". Ako se tako odlučiš jednom zauvijek, možeš cijeli svijet pridobiti za se. Ponizna je ljubav strahovita snaga, najmoćnija od sviju, njoj nema ravne na svijetu. Svakog dana i sata, svake minute ispituj se i pazi na sebe da ti vanjština bude dolična. Prošao si, recimo, mimo malog djeteta, prošao si srdit govoreći ružne riječi, s gnjevom u duši; možda nisi ni opazio djeteta , ali je ono vidjelo tebe, i tvoj je možda ružni i zazorni izgled ostao urezan u njegovu nezaštićenu srcu. Nisi to znao, a možda si mu baš time bacio u dušu zlo sjeme koje će zacijelo jednog dana niknuti, a sve samo zato što se nisi suzdržao pred djetetom, što nisi uzgojio u sebi djelatnu i brižljivu ljubav. Ljubav je, braćo, učiteljica, ali je treba znati steći, jer se teško stječe i skupo plaća, dugim radom i na dugu stazu, jer ne smije se voljeti samo na trenutak i slučajno, nego do kraja života. Slučajno može svak zavoljeti, čak i zlikovac. Moj brat mladac molio je i ptice za oproštenje: to je naoko besmisleno, a ipak ima smisla, jer je sve kao ocean, sve teče i dodiruje se, na jednom mjestu dotakneš, a na drugom se kraju svijeta osjeti. Ako je i ludo ptice moliti za oproštenje, i pticama bi bilo lakše, i djetetu i svakoj životinji oko tebe kad bi bio bar malo plemenitiji nego što jesi, bar malčice plemenitiji. Sve je kao ocean, kad vam kažem. Onda bi se i pticama počeo moliti, prožet općom ljubavlju, kao u kakvu zanosu, i molio bi se da ti i one oproste grijeh tvoj. Čuvaj taj zanos, koliko se god on ljudima činio besmislen.”
― Fjodor Mihajlovič Dostojevski

“Takva je granica između ljubavi i obožavanja. Još tanja je granica između obožavanja i ludila. Ono što razdvaja ludilo od obožavanja je stvarnost. Da li te voli onaj koga voliš? Da li zna da postojiš?”
― Tamara Kučan, Bivirgata

“U nekim ljudima zauvek ostaneš; u glasu, u svakom pokretu, u svakoj suzi i smehu; u svakoj ponoćnoj tišini, najčešće. Postaneš ono što se ćuti, ali i ono što se ne može sakriti. Tuga. Suza. Svako ko ih zavoli posle tebe, voli zapravo, tebe.”
― Tamara Kučan, Zauvek

“Ljubav postoji i traje samo ako se troši.”
― Edin Tule

“Da je na svetu više ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.”
― Tamara Kučan, Profajler

“Plakala sam jer se dvije tuge, ko dvije zvijeze padalice dodirnuše u zajedničkoj boli.”
― Miro Gavran, Judita

“Ponekad, za životni uspeh nije potrebno mnogo: susret, odluka, šansa...
Šta je potrebno da se propusti ljubav? Nekoliko sekundi, oklevanje, šansa...”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Svako ko je proživeo ljubav i ko zna koliko daleko ona može ići, nikada ne može biti zadovoljan s ljubavlju koja je osrednja. Sada ne mogu pristati na manje. Jednostavno ne mogu! Moja ljubav prema njemu - bila je ljubav mog života. Gle, iako sam ga izagnala iz svog života, on još uvek u mojoj glavi stoji kao kip prema kojem merim svakog drugog muškarca, i na žalost, svima drugima nešto fali. I naravno, ja sam ta koja gubi takvim usporedbama.”
― Rajaa Alsanea, Girls of Riyadh

“- Ja sam na to gledala ovako - ne zaslužujem ništa manje od njega. Međutim moj je broj jedan pristao biti sa nekim manje vrednim od mene, pa sam i ja sada prisiljena biti sa nekim manje vrednim od njega.



- Tu se ne slažem sa tobom. Što se mene tiče, moj broj jedan je otišao, ali će doći neko ko je još bolji od njega! Nikada se neću podceniti, i nikada neću biti zadovoljna mrvicama.”
― Rajaa Alsanea, Girls of Riyadh

“Šta se prvo dogodi? Šta iz čega nastaje? Ludilo iz ljubavi? Ljubav iz ludila? Da li čovek poludi od ljubavi ili je pak dovoljno lud, kada sebi dozvoli da zavoli… Čoveka koji ga neće ni pogledati?”
― Tamara Kučan, Bivirgata

“Nekad mi naša ljubav liči na pepeo, a žena koju volim na izgorelu šibicu. Taman kad odlučim da od pepela odem, ona se zapali. Natera me da shvatim... Možda nikada nije trebalo da se volimo, manje bismo se mrzeli. Trebalo je samo da se zaljubimo, da se želimo... I da u toj opsesiji zajedno izgorimo.”
― Tamara Kučan, Bivirgata

“Ljubav i godine ne možeš da zaustaviš. Možeš samo da se pomiriš sa onim što ljubav i godine rade... Prolaze. Ljubav s godinama. Godine s ljubavlju.”
― Tamara Kučan, Oduvek

“Vredi li voleti ono što će te boleti svaki put kada ga zagrliš?”
― Tamara Kučan, Oduvek

“Čudni smo mi. Idemo od nazad. Volimo se pre dodira, mrzimo se pre suza, upoznajemo pre pružanja ruke i rastajemo kada je najlepše.”
― Tamara Kučan, Peščani sat

“Jer, ljubav tka porodične veze, a ne krv.”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Jedni skrate moje ime i kažu da sam PAN, drugi da sam GOL, a treći čekaju i pratit će me tek kad postanem IN.
PANGOLIN”
― Mateja Pilski

“Ако те злочини људски огорче и изазову у теби гнев и неодољиву тугу, чак и жељу за осветом злочинцима – највише се чувај тог осећања. Одмах или и потражи себи муке, тако као да си сам био крив за злочине људске. Прими те муке и отрпи их, и смириће се срце твоје, и схватићеш да си и сам крив, јер си могао светлети злочинцима као једини безгрешни, а ниси светлео. Да си светлео, онда би својом светлошћу обасјао и другима пут, и онај што је извршио злочин, можда га не би извршио уз твоју светлост. А ако си чак и светлео, али видиш да се људи не спасавају и поред твоје светлости, остани одлучан и не посумњај у снагу светлости небеске. Веруј у то да, иако се сада нису спасли, спашће се касније. А ако се ни касније не спасу, онда ће се спасти синови њихови, јер светлост твоја неће умрети, иако си ти већ умро. Праведник умире, а светлост његова остаје. А спасавају се људи увек и после смрти спасиочеве. Род људски не прима пророке своје и убија их, али људи воле мученике своје и поштују оне које су уморили мукама. А ти радиш за све, за будућност радиш. Награде никад не тражи, јер ти је и без тога велика награда на овој земљи: твоја духовна радост, коју само праведник заслужи.”
― Fjodor Dostojevski, BRACA KARAMAZOVI I

“Ако те сви напусте и истерају насилно, онда, кад останеш сам, падни на земљу и љуби је, окваси је сузама својим, и земља ће дати плод суза твојих, макар те нико не видео и не чуо у caмоћи твојој. Веруј докраја, макар се десило и тако да сви на земљи застране са правог пута, a само ти једини останеш веран: и тада принеси жртву и хвали бога, ти – једини што си остао. А ако се двојица таквих састанете, онда сте већ цео свет, свет живе љубави, загрлите један другог и одушевљено хвалите господа: јер иако само у вама двојици, ипак се испунила његова истина.”
― Dostojevski Fjodor, Braca Karamazovi I-II